Croatian - Chapter 51 - Adh-Dhariyat

Tako Mi onih koji rasijavaju vijanjem

Pa onih koji teret nose

Te onih koji teku lagahno

Te onih koji raspodjeljuju naredbom

Uistinu, ono čime vam se prijeti, Istina je

I doista, Sud će se zbiti

Tako Mi neba punog putanja

Uistinu, vi ste u govoru različiti

Okreće se od njega ko je odvraćen

Prokleti bili lažljivci

Oni koji su u gamretu nemarni

Pitaju: “Kad će Dan sudnji?”

Onog dana kad oni budu na vatri mučeni

“Iskusite fitneluk svoj. Ovo je ono šta ste požurivali.”

Uistinu, bogobojazni će u baščama i izvorima biti

Uzimaće ono šta im da Gospodar njihov. Uistinu, oni su prije toga bili dobročinitelji

Malo je bilo što su od noći spavali

I ranim zorama oni su oprost tražili

I u imecima njihovim za prosjaka i lišenog dio je bio

A na Zemlji su znaci za uvjerene

I u dušama vašim. Pa zar ne vidite

Pa tako mi Gospodara neba i Zemlje, doista je to Istina, kao što vi govorite

Da li ti je stiglo kazivanje o gostima Ibrahimovim časnim

Kad uđoše k njemu, pa rekoše: “Selam!” Reče: “Selam, ljudi neznani.”

Tad se izmače do porodice svoje, te donese tele debelo

Pa im ga primače. Reče: “Zar nećete jesti?”

Tad osjeti od njih strah. Rekoše: “Ne boj se!” I obradovaše ga dječakom učenim

Tad priđe žena njegova u galami, pa udari lice svoje i reče: “Starica, nerotkinja!”

Rekoše: “Tako! Rekao Gospodar tvoj. Uistinu, On, On je Mudri, Znalac.”

Reče: “Pa šta je posao vaš, o izaslanici?”

Rekoše: “Uistinu, mi smo poslani narodu zločinaca

Da na njih spustimo kamenje glineno

Kod Gospodara tvog označeno za razuzdane.”

Pa izvedosmo onog ko je u njemu bio od vjernika

Ta nismo u njemu našli, osim kuću muslimana

I ostavismo u njemu znak za one koji se plaše kazne bolne

I u Musau, kad ga poslasmo faraonu sa autoritetom jasnim

Pa se odvratio s osloncem svojim, i rekao: “Čarobnjak ili luđak!”

Pa smo dograbili njega i vojske njegove, te ih bacili u more, a on je bio prijekora vrijedan

I u Adu, kad na njih poslasmo vjetar jalovi

Nije poštedio ništa što je dohvatio, a da ga nije učinio kao truhlež

I u Semudu, kad im je rečeno: “Uživajte neko vrijeme!”

Pa su se oglušili o naredbu Gospodara svog, te ih je udario grom, a oni su gledali

Tad nikako nisu mogli ustati, niti se odbraniti

I narodu Nuhovom od ranije. Uistinu, oni su bili narod grješnika

A nebo - sazdali smo ga energijama - i uistinu, Mi smo Širitelji

A Zemlju - raširili smo je - pa divni su Oni koji su prostrli

I od svake stvari stvorili smo par, da biste se vi poučili

“Zato bježite k Allahu; uistinu, ja sam vam od Njega opominjač jasni

I ne stavljajte uz Allaha boga drugog. Uistinu, ja sam vam od Njega opominjač jasni.”

Isto tako, nije došao onima prije njih nijedan poslanik, a da nisu rekli: “Čarobnjak” ili “Luđak!”

Zar su to oporučivali jedni drugima? Naprotiv, oni su bili narod prekršitelja

Pa okreni se od njih, ta nećeš ti biti prekoren

I opominji, pa uistinu će opomena koristiti vjernicima

A stvorio sam ljude i džinne jedino da Me obožavaju

Ne želim od njih nikakvu opskrbu, niti želim da Me hrane

Uistinu! Allah! On je Opskrbljivač, Posjednik energije, Jaki

Pa uistinu, oni koji čine zulm, imaće udio sličan udjelu drugova njihovih. Zato neka Me ne požuruju

Pa teško onima koji ne vjeruju, od Dana njihovog kojim im se prijeti