Croatian - Chapter 54 - Al-Qamar

Približio se čas i razdvojio Mjesec

A ako vide znak, okreću se i govore: “Sihr neprestani!”

I porekli su i slijedili strasti svoje; a svaka stvar (ima) kraj

I već im je od vijesti došlo ono u čemu je preventiva

Mudrost savršena - pa ne koriste opomene

Zato se okreni od njih! Na dan kad pozove pozivač stvari ružnoj

Oborenih pogleda svojih izaći će iz kabura, kao da su oni skakavci raštrkani

Žureći k pozivaču. Govoriće nevjernici: “Ovo je dan težak.”

Porekao je prije njih narod Nuhov: tad su porekli roba Našeg i rekli: “Luđak”, i otjeran je bio

Tad je pozvao Gospodara svog: “Ja sam poražen, zato pomozi.”

Pa smo otvorili kapije neba sa vodom lijućom

I dali da provrije zemlja izvorima; pa se susrela voda na stvari već predodređenoj

I nosili smo njega na (lađi) od samih dasaka i klinaca

Plovila je pred očima Našim; plaća za onog ko je bio zanijekan

I zaista smo to ostavili znakom; pa ima li iko poučen

Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje

I zaista smo olakšali Kur’an za pouku, pa ima li iko da se pouči

Porekao je Ad; pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje

Uistinu! Mi smo poslali na njih vjetar ledeni u danu nesreće neprestajuće

Čupao je ljude kao da su oni debla palmi izvaljena

Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje

I zaista smo olakšali Kur’an za zikr, pa ima li iko ko zikri

Poricao je Semud opomene

Pa su rekli: “Zar smrtnika - od nas jednoga - njega slijedimo? Uistinu, mi bismo tad bili u zabludi i bezumlju

Zar da njemu bude spuštena Opomena između nas? Naprotiv, on je lažov drski!”

Saznat će sutra ko je lažov drski

Uistinu! Mi im šaljemo devu iskušenjem, zato ih promatraj i strpi se

I obavijesti ih da će biti dioba vode među njima. Svakom pojenju biće se prisutno

Tad pozvaše druga svog, pa uze (mač), te (je) rani

Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje

Uistinu! Mi smo poslali na njih krik jedan, pa bijahu kao suharci graditelja tora

A zaista smo olakšali Kur’an za podsjećanje, pa ima li iko ko se podsjeća

Poricao je narod Lutov opomene

Uistinu! Mi smo poslali na njih pješčanu oluju, izuzev porodice Lutove. Spasili smo ih u ranu zoru

Blagodat od Nas. Tako nagrađujemo ko zahvaljuje

I doista ih je upozorio na udar Naš, pa su sumnjali u opomene

I doista su od njega htjeli goste njegove, pa smo zaslijepili oči njihove: “Ta iskusite kaznu Moju i opomene Moje!”

I doista, pogodila ih je jutrom kazna trajna

Pa iskusite kaznu Moju i opomene Moje

I doista smo olakšali Kur’an za pouku, pa ima li iko ko se poučava

A doista su ljudstvu faraonovu došle opomene

Porekli su znakove Naše, sve njih, pa smo ih dograbili grabljenjem Svemoćnog, Snažnog

Jesu li nevjernici vaši bolji od takvih, ili imate imunitet u zeburima

Zar kažu: “Mi smo skup pobjednički?”

Biće poražen skup, i okrenut će leđa

Naprotiv! Čas je obećano vrijeme njihovo, a Čas će biti teži i gorči

Uistinu! Zločinci će u zabludi i bezumlju biti

Na Dan kad budu dovučeni u vatru na licima svojim: “Iskusite dodir sekara!”

Uistinu! Mi smo svaku stvar stvorili po mjeri

A komanda Naša je samo jedna, kao sijev oka

I doista smo uništili pobornike vaše; pa ima li iko ko se poučava

A svaku stvar koju su učinili, u zeburima je

I sve malo i veliko, zapisano je

Uistinu, bogobojazni će u baščama i rijekama biti