Croatian - Chapter 44 - Ad-Dukhan

Ha. Mim

Tako mi Knjige jasne

Uistinu, Mi smo je spustili u noci blagoslovljenoj - uistinu, Mi smo Opominjaci

U njoj se razdjeljuje svaka stvar mudra

Naredbom od Nas - uistinu, Mi smo Posiljaoci

Miloscu Gospodara tvog. Uistinu, On, On je Onaj koji cuje, Znalac

Gospodara nebesa i Zemlje i sta je između njih; ako ste uvjereni

Samo je On Bog! Ozivljava i usmrcuje; Gospodar vas i Gospodar oceva vasih ranijih

Naprotiv, oni se u sumnji zabavljaju

Pa sacekaj Dan kad se nebo pojavi s dimom ocitim

Prekrit ce ljude! Ovo ce biti kazna bolna

“Gospodaru nas! Otkloni od nas kaznu. Uistinu, mi smo vjernici.”

Otkud im Opomena, a vec im je dosao Poslanik jasni

Potom su se od njega okrenuli i rekli: “Pouceni, luđak!”

Uistinu! Mi cemo kaznu malo otkloniti. Doista! Vi ste povratnici

Na Dan kad dograbimo grabljenjem najvecim, uistinu, Mi cemo biti Osvetnici

I doista smo iskusali prije njih narod faraonov, a dosao im je poslanik plemeniti

“Izrucite mi robove Allahove. Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

I ne uzvisujte se protiv Allaha. Uistinu! Ja vam dolazim s autoritetom ocitim

I uistinu, ja trazim zastitu u Gospodara svog i Gospodara vaseg, da me ne kamenujete

A ako mi ne vjerujete, onda me ostavite.”

Tad pozva Gospodara svog: “Ovi su narod zlocinaca.”

“Pa otputuj s robovima Mojim nocu. Uistinu, vi cete biti slijeđeni

I ostavi more smirenim! Uistinu, oni ce biti vojska potopljenih.”

Koliko ostavise basca i izvora

I zitnih polja i mjesta plemenitog

I blagodati u kojoj su radosni bili

Pa nije plakalo nad njima nebo i Zemlja, i nije im bilo odgođeno

I doista smo spasili sinove Israilove od kazne prezrene

Od faraona. Uistinu, on je bio nadmen, od onih koji pretjeruju

I doista smo ih odabrali sa znanjem nad svjetovima

I dali im znakove u kojima je bila kusnja ocita

Uistinu, ovi govore

“To je samo nasa prva smrt, i necemo mi biti podignuti

Pa dajte oceve nase, ako ste iskreni!”

Jesu li oni bolji ili narod Tubba i oni prije njih? Unistili smo ih. Uistinu, oni su bili zlocinci

I nismo stvorili nebesa i Zemlju i sta je između njih zabavljajuci se

Stvorili smo ih jedino s Istinom, ali vecina njih ne zna

Uistinu, Dan odluke je vrijeme svih njih

Dan kad nece prijatelj koristiti prijatelju nimalo, niti ce oni biti pomognuti

Izuzev kome se smiluje Allah. Uistinu! On, On je Mocni, Milosrdni

Uistinu, drvo zekkum ce biti

Hrana grjesnika

Kao rastopljen metal vrice u trbusima

Kao vrenje kljucale vode

“Zgrabite ga te ga odvucite usred dzehima

Potom nad glavom njegovom za kaznu izlivajte kljucalu vodu.”

“Kusaj! Uistinu ti, ti si ’mocni, plemeniti!”

“Uistinu, ovo je ono u sto ste sumnjali.”

Uistinu, bogobojazni ce biti u mjestu sigurnom

U bascama i izvorima

Odijevat ce se svilom i brokatom, naspramni ce biti

Tako; i ozenicemo ih hurijama lijepih krupnih ociju

Pozivat ce u njima za svako voce, sigurni

Nece u njima okusiti smrt, izuzev smrti prve, i sacuvace ih kazne dzehima

Dobrota od Gospodara tvog. To je to, postignuce velicanstveno

Pa doista smo ga olaksali na jeziku tvom, da bi se oni poucili

Zato pricekaj! Uistinu, oni su cekatelji