Croatian - Chapter 44 - Ad-Dukhan

Ha. Mim

Uistinu, Mi smo je spustili u noći blagoslovljenoj - uistinu, Mi smo Opominjači

U njoj se razdjeljuje svaka stvar mudra

Naredbom od Nas - uistinu, Mi smo Pošiljaoci

Milošću Gospodara tvog. Uistinu, On, On je Onaj koji čuje, Znalac

Gospodara nebesa i Zemlje i šta je između njih; ako ste uvjereni

Samo je On Bog! Oživljava i usmrćuje; Gospodar vaš i Gospodar očeva vaših ranijih

Naprotiv, oni se u sumnji zabavljaju

Pa sačekaj Dan kad se nebo pojavi s dimom očitim

Prekrit će ljude! Ovo će biti kazna bolna

“Gospodaru naš! Otkloni od nas kaznu. Uistinu, mi smo vjernici.”

Otkud im Opomena, a već im je došao Poslanik jasni

Potom su se od njega okrenuli i rekli: “Poučeni, luđak!”

Uistinu! Mi ćemo kaznu malo otkloniti. Doista! Vi ste povratnici

Na Dan kad dograbimo grabljenjem najvećim, uistinu, Mi ćemo biti Osvetnici

I doista smo iskušali prije njih narod faraonov, a došao im je poslanik plemeniti

“Izručite mi robove Allahove. Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

I ne uzvisujte se protiv Allaha. Uistinu! Ja vam dolazim s autoritetom očitim

I uistinu, ja tražim zaštitu u Gospodara svog i Gospodara vašeg, da me ne kamenujete

A ako mi ne vjerujete, onda me ostavite.”

Tad pozva Gospodara svog: “Ovi su narod zločinaca.”

“Pa otputuj s robovima Mojim noću. Uistinu, vi ćete biti slijeđeni

I ostavi more smirenim! Uistinu, oni će biti vojska potopljenih.”

Koliko ostaviše bašča i izvora

I žitnih polja i mjesta plemenitog

I blagodati u kojoj su radosni bili

Tako - a dali smo to u naslijeđe narodu drugih

Pa nije plakalo nad njima nebo i Zemlja, i nije im bilo odgođeno

I doista smo spasili sinove Israilove od kazne prezrene

Od faraona. Uistinu, on je bio nadmen, od onih koji pretjeruju

I doista smo ih odabrali sa znanjem nad svjetovima

I dali im znakove u kojima je bila kušnja očita

Uistinu, ovi govore

“To je samo naša prva smrt, i nećemo mi biti podignuti

Pa dajte očeve naše, ako ste iskreni!”

Jesu li oni bolji ili narod Tubba i oni prije njih? Uništili smo ih. Uistinu, oni su bili zločinci

I nismo stvorili nebesa i Zemlju i šta je između njih zabavljajući se

Stvorili smo ih jedino s Istinom, ali većina njih ne zna

Uistinu, Dan odluke je vrijeme svih njih

Dan kad neće prijatelj koristiti prijatelju nimalo, niti će oni biti pomognuti

Izuzev kome se smiluje Allah. Uistinu! On, On je Moćni, Milosrdni

Uistinu, drvo zekkum će biti

Hrana grješnika

Kao rastopljen metal vriće u trbusima

Kao vrenje ključale vode

“Zgrabite ga te ga odvucite usred džehima

Potom nad glavom njegovom za kaznu izlivajte ključalu vodu.”

“Kušaj! Uistinu ti, ti si ’moćni, plemeniti!”

“Uistinu, ovo je ono u što ste sumnjali.”

Uistinu, bogobojazni će biti u mjestu sigurnom

U baščama i izvorima

Odijevat će se svilom i brokatom, naspramni će biti

Tako; i oženićemo ih hurijama lijepih krupnih očiju

Pozivat će u njima za svako voće, sigurni

Neće u njima okusiti smrt, izuzev smrti prve, i sačuvaće ih kazne džehima

Dobrota od Gospodara tvog. To je to, postignuće veličanstveno

Pa doista smo ga olakšali na jeziku tvom, da bi se oni poučili

Zato pričekaj! Uistinu, oni su čekatelji