Back to Languages

    Serbian - Chapter 10

    Translation by Rowwad Translation Center Islamhouse

    Verse 1

    Елиф-лам-ра. Ово су речи мудре Књиге

    Verse 2

    Зашто је чудно људима што Ми објављујемо једном између њих: „Опомињи људе! А оне који верују обрадуј да их искрена дела која су урадили чекају код њиховог Господара.“ Али, неверници говоре: „ Овај је, заиста, очити чаробњак!“

    Verse 3

    Ваш Господар је Аллах, Који је створио небеса и Земљу за шест дана а онда се узвисио над Престолом, Он све одређује. Нико неће моћи да се заузима ни за кога без Његовог допуштења. То је Аллах, ваш Господар, па само Њега обожавајте! И зашто поуку не примите

    Verse 4

    Њему ћете сви да се вратите - то је Аллахово истинско обећање; Он, заиста, из ничега ствара, и после ће поново да вас проживи, да би по правди наградио оне који буду веровали и добра дела чинили. А оне који не буду веровали чека пиће од кључале воде и болна патња, зато што су били неверници

    Verse 5

    Он је Тај Који је Сунце учинио извором светлости а Месец сјајним, и одредио му је положаје да бисте знали број година и рачунање. Аллах је то са разлогом створио. Он потанко излаже доказе и знакове људима који знају

    Verse 6

    У смени ноћи и дана и у оном што је Аллах створио на небесима и на Земљи заиста постоје докази за људе који се Бога боје

    Verse 7

    Заиста онима који не очекују да ће пред Нама да полажу рачун, и који су задовољни животом на овом пролазном свету, који су у њему смирени, и онима који су равнодушни према нашим речима и доказима

    Verse 8

    њихово пребивалиште ће да буде Пакао, због онога што су заслужили

    Verse 9

    Оне који верују и раде добра дела њихов Господар ће, заиста, да учврсти и упути због њиховог веровања. Испод њих ће у Рају реке тећи у вртовима уживања

    Verse 10

    Њихова молитва биће у Рају: „Узвишен нека си, Аллаху“, и поздрав њихов биће: „Мир Божји“, а њихова последња молитва: „Хвала Аллаху, Господару светова.“

    Verse 11

    Када би се Бог одазивао молбама људи када траже зло онако брзо као што им се одазива када траже добро, они би, уистину, страдали. А Ми, ипак, остављамо да лутају у својој осионости они који не верују да ће пред Нама стати да одговарају за своја дела

    Verse 12

    Када човека снађе невоља, он Нам се моли скрушено лежећи, или седећи, или стојећи. А чим му отклонимо невољу, он наставља да се понаша као да Нам се није ни обраћао молбом због невоље која га је задесила. Тако се неверницима чини лепим оно што су радили

    Verse 13

    Ми смо народе пре вас уништавали зато што нису поверовали кад су им посланици њихови јасне доказе доносили. Нису хтели да верују. Тако Ми кажњавамо народ невернички

    Verse 14

    Затим смо вас, после њих, учинили наследницима на Земљи, да бисмо видели како ћете да поступате

    Verse 15

    А кад им се уче Наше јасне речи, онда они који не верују да ће да стану пред Нама говоре: „Донеси ти неки други Кур'ан, или га измени!“ Реци: „Није моје да га ја сам од себе мењам, ја следим само оно што ми се објављује, ја се бојим, ако будем непокоран своме Господару, патње на Великом дану.“

    Verse 16

    Реци: „Да Аллах није хтео, ја вам Кур'ан не бих учио нити би вас Он њиме подучио. Ја сам пре посланства дуго боравио међу вама - зар не разумете?“

    Verse 17

    Нико није неправеднији од онога који о Аллаху износи лажи или који Његове речи сматра неистинитим?! Неверници заиста неће успети

    Verse 18

    Они, поред Аллаха, обожавају оно што не може нити да им науди нити да им какву корист донесе, и говоре: „Ови се за нас заузимају код Аллаха.“ Реци: „Зар да Аллаха обавештавате да на небесима и на Земљи постоји нешто што Он не зна да постоји?!“ Узвишен је Он и врло високо у односу на оне које Му придружују

    Verse 19

    Људи су били једна заједница, а онда су се разишли. А да није речи раније изречене од твога Господара, овима би већ било пресуђено о ономе у чему се разилазе

    Verse 20

    Они говоре: „Зашто му његов Господар не пошаље какво чудо?“ Ти реци: „Само Аллах зна оно што је недокучиво чулима, па причекајте, и ја ћу, заиста, с вама заједно да чекам.“

    Verse 21

    А када им подаримо да осете милост после невоље која их задеси, они опет у вези са Нашим речима и доказима смишљају сплетке. Реци: „Аллах најбрже узвраћа на сплетке; Наши анђели, оно што ви сплеткарите, заиста записују.“

    Verse 22

    Он је Тај Који вам омогућава да путујетe копном и морем, кад сте у лађама, и кад оне, заплове са путницима уз благ поветарац, па се они обрадују томе, а када наиђе силан ветар и валови навале на њих са свих страна и они тада уверени да ће да настрадају, искрено се моле Аллаху: „Ако нас из овога избавиш, сигурно ћемо да будемо од захвалних.“

    Verse 23

    А кад их Он избави, одмах чине насиље на Земљи потпуно неосновано. О људи, ваше насиље које чините ради уживања у овосветском животу само вама штети; Нама ћете после да се вратите и Ми ћемо о оном што сте радили да вас обавестимо

    Verse 24

    Живот на овом свету сличан је земаљском биљу на које Ми спустимо воду са неба са којим се она измеша, којим се онда хране људи и стока. Па кад се Земља окити својим накитом и украсима, и кад становници њени помисле да они тиме располажу, дође Наша одредба, ноћу или дању, и Ми то покосимо као да пре ничега није ни било. Ето, тако Ми појашњавамо речи и доказе људима који размишљају

    Verse 25

    Аллах позива у Рај, место мира и спаса, и упућује на Прави пут онога кога Он хоће

    Verse 26

    Онима који чине добра дела припада лепа награда - Рај, а и више од тога! Њихова лица неће прекривати тама и потиштеност, они ће да буду становници Раја, у њему ће вечно да бораве

    Verse 27

    А оне који чине лоша дела чека казна сразмерна оном што су чинили и њих ће прекривати потиштеност. Никога неће имати да их заштити од Аллаха, лица ће да им буду тамна као да су прекривена деловима мркле ноћи, они ће да буду становници Ватре, и у њој ће вечно да бораве

    Verse 28

    А на Дан кад их све сакупимо, онима који су друге поред Аллаха обожавали рећи ћемо: „Останите на своме месту, и ви и ваша божанства!“ Па ћемо да их раздвојимо, а њихова божанства ће да кажу: „Нисте ви нас обожавали.“

    Verse 29

    Аллах је довољан сведок и нама и вама, ми, заиста, нисмо знали да сте нас обожавали

    Verse 30

    Ту ће свако да зна оно што је пре урадио, и биће враћени Аллаху, свом истинском Господару, а неће да им буде оних које су измишљали

    Verse 31

    Упитај: „Ко вас опскрбљује са неба и из земље?“ Или: „Ко влада слухом и видом, ко изводи живо из неживог и из живог неживо, и ко управља свиме?“ „Аллах“, рећи ће они. А ти реци: „Па зар се Аллаха не бојите?!“

    Verse 32

    То вам је Аллах, ваш истински Господар! Зар после Истине има ишта осим заблуде?! Па куда се онда одмећете

    Verse 33

    Тако се обистинила реч твога Господара над онима који су грешили, да неће да верују

    Verse 34

    Реци: „Има ли међу вашим божанствима иједно које ствара из ничега, а затим то након смрти оживи?“ Реци: „Аллах ствара без претходног примера, а затим то оживи након смрти! Па куда се онда одмећете?“

    Verse 35

    Реци: „Може ли иједно ваше божанство да упути ка Истини?“ И одговори: „Само Аллах упућује ка Истини! Па, да ли је онда достојнији слеђења Аллах Који ка Истини упућује или онај који ни сам није на Правом путу, осим ако га Аллах на прави пут не упути? Шта вам је, како расуђујете?“

    Verse 36

    Већина њих следи само претпоставке, али претпоставке нимало нису од користи Истини. Аллах уистину добро зна оно што они раде

    Verse 37

    Овај Кур'ан није измишљен, од Аллаха је - он потврђује оно што је објављено пре њега и објашњава прописе, нема сумње да је он Објава од Господара светова

    Verse 38

    И зар они да говоре: „Мухаммед га измишља!“ Реци: „Па дајте ви једно поглавље као што је њему објављено, и кога год хоћете, од оних у које поред Аллаха верујете, у помоћ позовите, ако истину говорите.“

    Verse 39

    Заправо, они поричу пре него што темељно сазнају шта има у њему, а још им није дошло ни његово тумачење. Тако су и они пре њих порицали, па погледај како су завршили неверници

    Verse 40

    Има их који у верују у истинитост Кур'ана, а има их који не верују. А твој Господар најбоље познаје смутљивце

    Verse 41

    И ако те они буду утеривали у лаж, ти реци: „Мени моја, а вама ваша дела; ви нећете да одговарате за оно што ја радим, а ја нећу да одговарам за оно што ви радите.“

    Verse 42

    Има међу многобошцима оних који те слушају. А можеш ли ти да учиниш да те глуви чују, ако још и не разумеју

    Verse 43

    А међу многобошцима има и оних који те посматрају, а можеш ли ти да упутиш на Прави пут слепе, ако још и не увиђају

    Verse 44

    Аллах, заиста, никакву неправду не чини људима, људи је чине сами себи

    Verse 45

    А на судњем Дану када их Аллах сакупи, учиниће им се да су боравили само један кратак део дана на Земљи, и тада ће једни друге да препознају. Страдаће, засигурно, они који су порицали да ће пред Аллахом да стану и који нису Упуту следили

    Verse 46

    Било да ти покажемо део казне коју смо им припремили, било да те пре тога усмртимо, Нама ће сви да се врате, а Аллах је сведок ономе што они раде

    Verse 47

    Сваки је народ имао посланика, и кад њихов посланик дође међу њима на Судњем дану биће им праведно пресуђено, и неће им неправда бити учињена

    Verse 48

    Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“

    Verse 49

    Реци: „Сам од себе не могу никакву штету да отклоним, а ни неку корист себи да прибавим; бива онако како Аллах хоће!“ Сваки народ има одређени рок, а кад рок његов дође, ни за трен неће моћи ни да га одложе ни да га убрзају

    Verse 50

    Реци: „Кажите ви мени: Ако ће Његова казна да вас задеси ноћу или дању, зашто је онда пожурују злочинци?“

    Verse 51

    Зар ћете тек онда, кад се казна догоди, да поверујете?! Зар тек тада, а раније сте је пожуривали

    Verse 52

    Затим ће онима који су били многобошци да буде речено: „Искусите вечну патњу; да ли сте кажњени осим према ономе што сте чинили?!“

    Verse 53

    Они те запиткују: „Да ли је истина та патња?“ Реци: „Јесте, Господара ми мога, заиста је истина, и ви нећете моћи да је спречите.“

    Verse 54

    Кад би онај ко је био многобожац имао све оно што постоји на Земљи, све то дао само да се казне искупи. А кад доживе патњу, сакриће тугу, и биће им по правди пресуђено и неће да им буде учињена неправда

    Verse 55

    Зар једино Аллаху не припада све што је на небесима и на Земљи? Аллахово обећање је, заиста, истина, али већина људи не зна

    Verse 56

    Он живот и смрт даје и Њему ћете да се вратите

    Verse 57

    О људи, већ вам је стигао Кур'ан као опомена од вашег Господара, он је лек за ваша срца, и упута и милост верницима

    Verse 58

    Реци: „Нека се зато због Кур'ана - Аллахове благодати и милости радују; то је боље од онога што гомилају.“

    Verse 59

    Реци: „Кажите ви мени зашто неку храну коју вам Аллах даје сматрате забрањеном, а другу допуштеном?“ Реци: „Да ли вам је то Аллах дозволио или о Аллаху износите лажи?!“

    Verse 60

    И, шта мисле они који о Аллаху износе лажи, шта ће на Судњем дану да буде? Аллах је, заиста, неизмерно добар према људима, али већина њих не захваљује

    Verse 61

    Шта год ти чинио, и шта год из Кур'ана учио и какав год ви посао радили, Ми над вама надзиремо док год се тиме бавите. Твоме Господару није ништа скривено ни на Земљи ни на небу, ни колико трун један, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи

    Verse 62

    Заиста, Аллахови одабраници не треба да страхују и ни за чим не треба да тугују

    Verse 63

    они који буду веровали и који се Аллаха буду бојали

    Verse 64

    њима припадају радосне вести и на овом и на будућем свету - а Аллахове речи не може нико да измени - то је, заиста, велики успех

    Verse 65

    Нека те Посланиче не жалосте њихове увреде! Уистину, сва моћ припада Аллаху; Он је све чује и све зна

    Verse 66

    Заиста, у Аллаховој је власти све што је на небесима и на Земљи. А они који се, поред Аллаха, моле божанствима, поводе се само за претпоставкама и само измишљају лажи

    Verse 67

    Он је Тај Који вам је дао ноћ да у њој нађете смирај, а дан да видите. У томе су, заиста, докази за људе који чују поуку

    Verse 68

    Неки говоре: „Аллах је Себи узео дете!“ Узвишен је Он! Он ни од кога није зависан! Све што је на небесима и на Земљи Његово је! Ви за то никакав доказ немате. Зар о Аллаху да говорите оно што не знате

    Verse 69

    Реци: „Они који о Аллаху измишљају лажи неће успети.“

    Verse 70

    Уживаће кратко на овом свету, а затим ће Нама да се врате и Ми ћемо им дати да искусе жестоку патњу зато што нису веровали

    Verse 71

    Кажи им казивање о Ноји! Када он рече своме народу: „О народе мој, ако вам је тежак мој боравак међу вама, и ако вам је тешко моје опомињање Аллаховим речима и доказима, па ја се ослањам само на Аллаха, а ви се, заједно са својим лажним божанствима, одлучите, и нека вам одлука ваша не буде нејасна; затим је нада мном извршите и не одгађајте нимало

    Verse 72

    А ако се окренете од мог позива, па ја од вас никакву награду не тражим, мене ће Аллах да награди, мени је наређено да будем од оних који су Аллаху предани и покорни.“

    Verse 73

    Али, прогласише га лажовом, па Ми у лађи њега и оне који су били уз њега спасисмо и учинисмо их наследницима а потописмо оне који су наше речи и доказе порицали, па погледај какав је био завршетак оних који су били упозорени

    Verse 74

    Затим смо, после њега, посланике народима њиховим слали који су им доносили јасне доказе, али они нису хтели да верују у оно што су пре порицали. Тако Ми печатимо срца онима који прелазе Аллахове границе

    Verse 75

    Затим смо, после њих, Мојсија и Арона послали са Нашим доказима фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили; били су народ злочиначки

    Verse 76

    А када им је од Нас дошла Истина, казали су: „Ово је, заиста, права враџбина!“

    Verse 77

    „Зар за Истину која вам је дошла кажете да је враџбина?“ Казао је Мојсије, „а чаробњаци неће никад успети!“

    Verse 78

    А они рекоше: „Зар си дошао да нас одвратиш од онога на чему смо затекли наше претке, да би вас двојица добили власт у овој земљи? Ми нећемо да поверујемо вама двојици!“

    Verse 79

    И фараон рече: „Доведите ми сваког ученог чаробњака!“

    Verse 80

    И кад чаробњаци дођоше, Мојсије им рече: „Баците оно што имате да баците!“

    Verse 81

    И кад они бацише, Мојсије узвикну: „Оно што сте приредили чаролија је! Аллах ће заиста да је уништи, заиста, Аллах не дозвољава да дела покварењака буду исправна.“

    Verse 82

    Аллах ће Својим речима да утврди истину, макар то било криво неверницима

    Verse 83

    И није поверовао Мојсију нико, осим мало њих из фараоновог народа, из страха да фараон и његове главешине не почну да их злостављају - а фараон је, заиста, на Земљи био насилник и заиста је био од оних који прелазе сваку границу

    Verse 84

    И Мојсије рече: „О народе мој, ако верујете у Аллаха, поуздајте се у Њега ако сте муслимани!“

    Verse 85

    „Ослањамо се на Аллаха“, рекоше они. „Господару наш, не учини нас искушењем за људе који чине неправду

    Verse 86

    И спаси нас Својом милошћу од неверничког народа!“

    Verse 87

    И ми објависмо Мојсију и његовом брату: „У Мисиру своме народу изградите куће и учините их богомољама и у њима обављајте молитву! А ти обрадуј вернике радосном вешћу!“

    Verse 88

    И Мојсије рече: „Господару наш! Ти си дао фараону и његовим главешинама украсе и богатства на овом свету, да они, мој Господару, заводе са Твога пута! Господару наш, уништи њихова богатства и запечати њихова срца, па нека не верују све док не доживе болну патњу!“

    Verse 89

    „Услишена је ваша молба!“ Рече Он, „а вас двојица устрајте на Правом путу и никако не следите пут незналица!“

    Verse 90

    И ми преведосмо преко мора Израиљеве синове, а за петама су им били фараон и његова војска, прогонећи их из злобе и непријатељства. Па када фараон поче да се дави, узвикну: „Ја верујем да нема бога осим Онога у Кога верују Израиљеви синови и ја сам муслиман!“

    Verse 91

    „Зар сада верујеш, а пре си непокоран био и неред си ширио?!“

    Verse 92

    „Данас ћемо да избавимо само твоје тело, да би био поучан пример онима после тебе, али многи људи су равнодушни према Нашим речима и доказима.“

    Verse 93

    И Ми смо Израиљеве синове населили у часни предео и опскрбили смо их лепом храном, и тек кад им је дошло право знање, они су се разишли у мишљењу. А твој Господар ће, сигурно, да им пресуди на Судњем дану о ономе у чему су се разилазили

    Verse 94

    А ако сумњаш у оно што ти објављујемо, упитај оне који читају Књигу, објављену пре тебе. Теби Истина од твога Господара долази, и никако не буди од оних који сумњају

    Verse 95

    И никако не буди од оних који поричу Аллахове речи и доказе, па да будеш од оних који ће страдати

    Verse 96

    А они за које се испуни Реч твога Господара заиста неће никад поверовати

    Verse 97

    Макар им дошли сви докази, све док не доживе болну патњу

    Verse 98

    Није било ни једно насеље које је поверовало свом посланику, и да им је то веровање користило како би се сачували казне, осим Јониног народа; када су поверовали, отклонили смо им тешку патњу на овом свету, и дали смо им да још одређено време уживају у животу

    Verse 99

    Када би твој Господар то хтео, на Земљи би, заиста, сви људи били верници. Па зашто онда ти да нагониш људе да буду верници

    Verse 100

    Ниједна особа не може да верује без Аллахове дозволе; а Он ће дати казну и пропаст онима који не размишљају

    Verse 101

    Реци: „Посматрајте оно што је на небесима и на Земљи!“ А ни од какве користи неће бити докази и упозорења народу који не жели да верује

    Verse 102

    Зар они чекају да их снађе нешто слично ономе што је снашло оне који су били пре њих и нестали?! Реци: „Па чекајте, и ја ћу са вама да чекам!“

    Verse 103

    Затим би спасили Наше посланике и оне који су веровали. Ето, тако је Наша обавеза да спасимо вернике

    Verse 104

    Реци: „О људи, ако сумњате у моју веру - па, ја нећу да обожавам оне које ви, мимо Аллаха, обожавате, већ ћу да обожавам Аллаха, Који ће да вас усмрти и душе вам узме. Мени је наређено да будем од искрених верника

    Verse 105

    И наређено ми је: „Потпуно и искрено се предај чистој вери монотеизма, и никако не буди од оних који друге поред Аллаха обожавају

    Verse 106

    И поред Аллаха, не моли се ономе ко не може ни да ти користи ни да ти науди, јер ако би то урадио, уистину, би био међу неправедницима.“

    Verse 107

    Ако ти Аллах да какву невољу, нико осим Њега не може да је отклони, а ако ти Аллах жели добро, па - нико не може Његову благодат да спречи; Он њоме награђује онога кога хоће од Својих створења; Он прашта грехе, и милостив је

    Verse 108

    Реци: „О људи, Истина вам је дошла од вашег Господара, и онај ко се упути Правим путем - упутио се за своје добро, а онај ко крене странпутицом, кренуо је на своју штету, а ја нисам задужен да се бринем о вашим делима.“

    Verse 109

    Ти следи Објаву која ти се објављује и буди стрпљив док Аллах не пресуди, Он је судија најбољи

    Unexpected Application Error!

    Unexpected token '<', "<!DOCTYPE "... is not valid JSON

    SyntaxError: Unexpected token '<', "<!DOCTYPE "... is not valid JSON