Back to Languages

Serbian - Chapter 20 - Ta-Ha

Translation by Rowwad Translation Center Islamhouse — Permalink

Verse 1 — Surah Ta-Ha 20:1

Verse 2 — Surah Ta-Ha 20:2

Не објављујемо ти Кур'ан да би туговао

Verse 3 — Surah Ta-Ha 20:3

већ да буде опомена ономе који се Аллаха боји

Verse 4 — Surah Ta-Ha 20:4

објављује га Створитељ Земље и небеса високих

Verse 5 — Surah Ta-Ha 20:5

Свемилосни, Који се узвисио над Престољем

Verse 6 — Surah Ta-Ha 20:6

Њему припада све што је на небесима и на Земљи и све што је између њих и све што је под земљом

Verse 7 — Surah Ta-Ha 20:7

И кад гласно говориш – знај да Он зна и шта другом тајно говориш и шта само помислиш

Verse 8 — Surah Ta-Ha 20:8

Аллах, истинског бога осим Њега нема, најлепша имена има

Verse 9 — Surah Ta-Ha 20:9

А да ли је до тебе дошла вест о Мојсију

Verse 10 — Surah Ta-Ha 20:10

када је ватру угледао, па својој породици казао: „Сачекајте ме овде, видео сам ватру, отићи ћу до ње да вам можда донесем некакву потпалу или ћу поред ватре да нађем некога ко ће да ми покаже пут.“

Verse 11 — Surah Ta-Ha 20:11

А када до ње дође, неко га је позвао: „О Мојсије

Verse 12 — Surah Ta-Ha 20:12

Ја сам, уистину, твој Господар! Изуј своју обућу, јер ти си, заиста, у благословљеној долини Тува

Verse 13 — Surah Ta-Ha 20:13

Тебе сам изабрао, зато слушај оно што ти се објављује

Verse 14 — Surah Ta-Ha 20:14

Ја сам, уистину, Аллах, другог истинског бога осим Мене нема; зато само Мене обожавај и молитву обављај да би Ме у њој славио

Verse 15 — Surah Ta-Ha 20:15

Час оживљења сигурно ће да дође, од сваког га кријем, како би сваки човек према труду своме био награђен или кажњен

Verse 16 — Surah Ta-Ha 20:16

И нека те зато од веровања у Судњи дан никако не одврати онај који у њега не верује и који следи своју страст, па да настрадаш

Verse 17 — Surah Ta-Ha 20:17

А шта ти је то у десној руци, о Мојсије?“

Verse 18 — Surah Ta-Ha 20:18

„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“

Verse 19 — Surah Ta-Ha 20:19

„Баци га, о Мојсије!“ Рече Он

Verse 20 — Surah Ta-Ha 20:20

И он га баци, кад он, змија која гмиже

Verse 21 — Surah Ta-Ha 20:21

“Узми је и не бој се!“ Рече Он, „Ми ћемо да је вратимо у оно што је пре била

Verse 22 — Surah Ta-Ha 20:22

И увуци руку под свој пазух, рука ће да се укаже бела, без икакве мане; и то је знамење друго

Verse 23 — Surah Ta-Ha 20:23

како би ти показали неке Наше највеће знакове

Verse 24 — Surah Ta-Ha 20:24

Иди код фараона јер је у злу сваку меру превршио!”

Verse 25 — Surah Ta-Ha 20:25

„Мој Господару“, рече Мојсије, „учини пространим моја прса

Verse 26 — Surah Ta-Ha 20:26

и олакшај мој задатак

Verse 27 — Surah Ta-Ha 20:27

одреши чвор са мог језика

Verse 28 — Surah Ta-Ha 20:28

да би разумели мој говор

Verse 29 — Surah Ta-Ha 20:29

и подари ми помоћника из моје породице

Verse 30 — Surah Ta-Ha 20:30

Арона мог брата

Verse 31 — Surah Ta-Ha 20:31

учврсти ме њиме

Verse 32 — Surah Ta-Ha 20:32

и придружи ми га у мом задатку

Verse 33 — Surah Ta-Ha 20:33

да бисмо Те много величали и славили

Verse 34 — Surah Ta-Ha 20:34

и Твоје име много спомињали

Verse 35 — Surah Ta-Ha 20:35

Јер нас Ти, уистину, видиш.”

Verse 36 — Surah Ta-Ha 20:36

„Удовољено је твојој молби, о Мојсије“, рече Он

Verse 37 — Surah Ta-Ha 20:37

„а указали смо ти милост Своју још једном

Verse 38 — Surah Ta-Ha 20:38

када смо твоју мајку надахнули оним што се само надахнућем постиже

Verse 39 — Surah Ta-Ha 20:39

Стави га у сандук и спусти у реку, река ће на обалу да га избаци, па ће га Мој и његов непријатељ прихватити.' И Ја сам учинио да те свако воли и да растеш под оком Мојим

Verse 40 — Surah Ta-Ha 20:40

Када је твоја сестра отишла и казала: 'Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему? Ми смо те твојој мајци опет вратили да се радује и да више не тугује. И кад си убио човека, па смо те Ми ослободили бриге и из разних невоља смо те спасили. И ти си остао годинама међу становницима Медена, затим си, о Мојсије, у одређено време дошао

Verse 41 — Surah Ta-Ha 20:41

и изабрао сам те за Свог посланика

Verse 42 — Surah Ta-Ha 20:42

Идите ти и брат твој, с доказима Мојим, и нека сам вам Ја увек на памети

Verse 43 — Surah Ta-Ha 20:43

Идите код фараона, јер је он, заиста, претерао у неправди

Verse 44 — Surah Ta-Ha 20:44

И обратите му се благим речима, како би размислио или се побојао.“

Verse 45 — Surah Ta-Ha 20:45

„Господару наш“, рекоше они, „бојимо се да нас одмах не казни или да истину одбије

Verse 46 — Surah Ta-Ha 20:46

“Не бојте се!”, рече Он, “Ја сам с вама, Ја све чујем и видим

Verse 47 — Surah Ta-Ha 20:47

Идите ка њему и реците: „Ми смо посланици твога Господара, пусти Израиљеве синове да иду са нама и немој да их мучиш! Донели смо ти знак од твога Господара, па нека је спас ономе ко следи Упуту

Verse 48 — Surah Ta-Ha 20:48

Нама се објављује да ће, сигурно, стићи казна оног који не поверује и од истине главу окрене.’”

Verse 49 — Surah Ta-Ha 20:49

„Па ко је ваш Господар, о Мојсије?“ Упитао је фараон

Verse 50 — Surah Ta-Ha 20:50

“Господар наш је Онај Који је свему оном што је створио дао оно што му је потребно, затим га како да се тиме користи надахнуо.”

Verse 51 — Surah Ta-Ha 20:51

„А шта је са претходним народима?“ Упитао је он

Verse 52 — Surah Ta-Ha 20:52

„Знање о њима је код мога Господара, у Књизи!“ Рече Мојсије, „Моме Господару није ништа скривено и Он не заборавља.“

Verse 53 — Surah Ta-Ha 20:53

Онај Који вам је Земљу прилагодио и по њој вам пролазе дао, и Он спушта кишу са неба, па Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче разноврсно биље

Verse 54 — Surah Ta-Ha 20:54

Једите и напасајте своју стоку! Ту су докази за оне који имају памети

Verse 55 — Surah Ta-Ha 20:55

Од земље вас стварамо и у њу вас враћамо и из ње ћемо да вас проживимо

Verse 56 — Surah Ta-Ha 20:56

И Ми смо фараону све Наше доказе показали, али је он ипак порекао и одбио да поверује

Verse 57 — Surah Ta-Ha 20:57

„Зар си дошао да нас помоћу своје враџбине из земље наше истераш, о Мојсије?“ Упита фараон

Verse 58 — Surah Ta-Ha 20:58

„И ми ћемо, заиста, теби да припремимо враџбину сличну овој! Закажи нам време састанка којег ћемо се и ми и ти придржавати, на месту које свима одговара!“

Verse 59 — Surah Ta-Ha 20:59

„Нека време сусрета буде на дан вашег празника“, рече Мојсије, „и нека се народ ујутру сакупи.“

Verse 60 — Surah Ta-Ha 20:60

И фараон оде, сакупи своје чаробњаке и после дође

Verse 61 — Surah Ta-Ha 20:61

„Тешко вама!“ Рече им Мојсије. „Не износите лажи о Аллаху, па да вас Он казном уништи, а сигурно неће да успе онај који износи лажи.“

Verse 62 — Surah Ta-Ha 20:62

И они су стали да се расправљају међу собом, тихо шапћући

Verse 63 — Surah Ta-Ha 20:63

„Мојсије и Арон су чаробњаци“, рекоше једни другима, „хоће да вас својим враџбинама истерају из ваше земље и да униште вашу најчаснију веру

Verse 64 — Surah Ta-Ha 20:64

зато паметно припремите своје лукавство, а онда у ред станите. Ко данас победи, сигурно ће да постигне оно што жели.“

Verse 65 — Surah Ta-Ha 20:65

„О Мојсије“, рекоше они, „хоћеш ли ти први да бациш свој штап или ћемо ми бацити своје конопце?“

Verse 66 — Surah Ta-Ha 20:66

„Баците ви!“, рече он, и одједном му се причини да се њихови канапи и њихови штапови крећу због њихове враџбине

Verse 67 — Surah Ta-Ha 20:67

И Мојсије осети зебњу у себи

Verse 68 — Surah Ta-Ha 20:68

„Не бој се!“ Рекосмо Ми, „ти ћеш, заиста, да победиш

Verse 69 — Surah Ta-Ha 20:69

Баци штап, који је у твојој десној руци, прогутаће оно што су они направили, јер је оно што су они направили је само варка чаробњака, а чаробњак, ма где био, неће успети

Verse 70 — Surah Ta-Ha 20:70

И чаробњаци се поклонише лицем на тло говорећи: „Ми верујемо у Ароновог и Мојсијевог Господара!“

Verse 71 — Surah Ta-Ha 20:71

„Ви сте му поверовали“, викну фараон, „пре него што сам вам ја допустио! Он је ваш учитељ, он вас је научио враџбини и ја ћу, засигурно, унакрст ваше руке и ноге да вам одсечем и по стаблима палми да вас разапнем и сигурно ћете да знате ко је од нас у мучењу страшнији и устрајнији.“

Verse 72 — Surah Ta-Ha 20:72

„Нећемо ти дати предност над јасним доказима који су нам дошли нити над нашим Створитељем“, одговорише они, „па ради шта хоћеш, то можеш само у овосветском животу

Verse 73 — Surah Ta-Ha 20:73

Ми верујемо у нашег Господара да би нам наше грехе опростио и враџбине на које си нас ти приморао. А Аллах најбоље награђује и казна Његова је вечна.”

Verse 74 — Surah Ta-Ha 20:74

Заиста, онога који пред својим Господарем дође као неверник - чека Пакао; у њему неће ни да умре ни да живи

Verse 75 — Surah Ta-Ha 20:75

а оне који пред Њим дођу као верници, а радили су добра дела, чекају високи степени

Verse 76 — Surah Ta-Ha 20:76

Еденски вртови кроз које теку реке, у њима ће они вечно да остану, и то ће да буде награда за оне који се буду греха очистили

Verse 77 — Surah Ta-Ha 20:77

И Ми објависмо Мојсију: „Ноћу изведи Моје слуге и с њима сувим путем кроз море прођи, и не страхуј да ће те они стићи, нити се плаши утапања.“

Verse 78 — Surah Ta-Ha 20:78

И фараон је са својим војскама за њима кренуо, па су их огромни таласи мора прекрили

Verse 79 — Surah Ta-Ha 20:79

И фараон је одвео свој народ у заблуду, а није му указао на Пут прави

Verse 80 — Surah Ta-Ha 20:80

О Израиљеви синови, Ми смо вас избавили од вашег непријатеља, и на десној страни Синаја вас довели, и дали вам пиће као мед слатко и препелице укусне

Verse 81 — Surah Ta-Ha 20:81

Једите укусна јела којима вас опскрбљујемо и не будите у томе незахвални да вас не би снашла Моја срџба; а кога снађе Моја срџба - настрадао је

Verse 82 — Surah Ta-Ha 20:82

Ја ћу сигурно да опростим ономе ко се покаје и буде верник и ради добра дела, а затим устраје на Правом путу.“

Verse 83 — Surah Ta-Ha 20:83

„А зашто си пре народа свог пожурио, о Мојсије?“

Verse 84 — Surah Ta-Ha 20:84

„Ево иду за мном“, одговори он, „а пожурио сам ка Теби, мој Господару, да будеш задовољан.“

Verse 85 — Surah Ta-Ha 20:85

„Ми смо твој народ, после твог одласка, ставили на искушење“, рече Он, „и њих је завео Самирија.“

Verse 86 — Surah Ta-Ha 20:86

И Мојсије се своме народу врати љут и жалостан. „О мој народе“, рече, „зар вам ваш Господар није дао лепо обећање? Зар вам се време одужило, или хоћете да вас стигне срџба вашега Господара, па се зато нисте држали обећања које сте ми дали!“

Verse 87 — Surah Ta-Ha 20:87

„Нисмо својевољно прекршили обећање које смо ти дали“, одговорише. „Били смо натоварени теретима, накитом фараоновог народа, па смо то бацили.“ А то је урадио и Самирија

Verse 88 — Surah Ta-Ha 20:88

па им је излио теле које као да је мукало, и они су тада рекли: „Ово је ваш бог и Мојсијев бог, којег је заборавио.“

Verse 89 — Surah Ta-Ha 20:89

Зар они нису видели да им оно ни речи не одговара и да од њих не може да отклони никакву невољу нити може икакву корист да им прибави

Verse 90 — Surah Ta-Ha 20:90

А њима је Арон још пре говорио: „О народе мој, ви сте тиме само стављени у искушење; ваш Господар је Свемилосни, зато следите мене и слушајте моја упуства.“

Verse 91 — Surah Ta-Ha 20:91

„Ми ћемо да га обожавамо све док нам се не врати Мојсије,“ рекоше они

Verse 92 — Surah Ta-Ha 20:92

„О Ароне!“ Повика Мојсије. „Шта те је спречило, кад си их видео да су залутали

Verse 93 — Surah Ta-Ha 20:93

па за мном ниси пошао? Зашто ниси послушао моје наређење?“

Verse 94 — Surah Ta-Ha 20:94

„Брате мој“, рече Арон, „не хватај ме за браду и за косу! Ја сам се плашио да не кажеш: 'Раздор си међу Изриљевим синовима посејао и ниси поступио онако како сам ти рекао.'“

Verse 95 — Surah Ta-Ha 20:95

„А шта си ти то хтео, о Самирија?“ Упита Мојсије

Verse 96 — Surah Ta-Ha 20:96

„Ја сам видео оно што они нису видели“, одговори он, „а затим сам за анђелом узео шаку земље, па то после бацио, и ето, тако ме је моја зла душа навела на зло.”

Verse 97 — Surah Ta-Ha 20:97

“Губи се одавде!” Рече Мојсије. “Читавог свог живота говорићеш: ‘Нека ме нико не дотиче!’ – А чека те још и одређени час који те неће мимоићи. Погледај само ово твоје божанство које си обожавао; ми ћемо га, сигурно, спалити и по мору му прах расути.”

Verse 98 — Surah Ta-Ha 20:98

Ваш бог је Аллах, другог истинског бога осим Њега нема! Он све зна.“

Verse 99 — Surah Ta-Ha 20:99

Тако ти казујемо неке вести о онима који су били и нестали, и објављујемо ти од Себе Кур’ан

Verse 100 — Surah Ta-Ha 20:100

Ко се окрене од Кур'ана, на Судњем дану ће, заиста, огромни грех да понесе

Verse 101 — Surah Ta-Ha 20:101

вечно ће у казни да остану, а језив терет ће на Судњем дану да носе

Verse 102 — Surah Ta-Ha 20:102

На Дан када ће анђео у рог да дувне - тога Дана ћемо да сакупимо невернике од страха модре

Verse 103 — Surah Ta-Ha 20:103

и један другом ће тихо да говоре: „Нисте на Земљи боравили више од десет дана.“

Verse 104 — Surah Ta-Ha 20:104

Ми добро знамо о чему ће они да говоре кад најразборитији међу њима каже: „Остали сте само један дан.“

Verse 105 — Surah Ta-Ha 20:105

А питају те о планинама, па ти реци: “Господар мој ће их у прах претворити и разасути

Verse 106 — Surah Ta-Ha 20:106

а места на којима су биле да остави равном ледином

Verse 107 — Surah Ta-Ha 20:107

ни удубине ни узвисине на Земљи нећеш да видиш

Verse 108 — Surah Ta-Ha 20:108

Тог дана ће они да се одазову гласнику, мораће да га следе и пред Свемилосним ће да се стишају гласови и ти ћеш само да чујеш шапат

Verse 109 — Surah Ta-Ha 20:109

Тог дана ником неће да буде од користи заузимање осим ономе коме Свемилосни допусти да се за неког заузме

Verse 110 — Surah Ta-Ha 20:110

Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате

Verse 111 — Surah Ta-Ha 20:111

Људи ће се Живом и Вечном покорити, онај који је друге поред Њега обожавао сигурно ће да настрада

Verse 112 — Surah Ta-Ha 20:112

а онај ко је добра дела чинио, а верник био, неће се неправде ни закидања награде плашити

Verse 113 — Surah Ta-Ha 20:113

И Ми тако Кур’ан на арапском језику објављујемо и у њему опомене понављамо да би се они греха клонили или да би их на послушност подстакао

Verse 114 — Surah Ta-Ha 20:114

Нека је узвишен Аллах, Владар Истинити! И не жури са читањем Кур'ана пре него што ти се његово објављивање заврши, и реци: „Господару мој, Ти моје знање повећај!“

Verse 115 — Surah Ta-Ha 20:115

А Адаму смо одмах у почетку наредили, али он је заборавио и није одлучан био

Verse 116 — Surah Ta-Ha 20:116

А кад смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Они сви ничице падоше, осим Сотоне који је то одбио

Verse 117 — Surah Ta-Ha 20:117

„О Адаме!“ Рекли смо, „овај је заиста непријатељ теби и твојој жени, зато никако не дозволи да због њега будете истерани из Раја, па да се онда мучиш

Verse 118 — Surah Ta-Ha 20:118

У Рају нећеш никад огладнити нити го бити

Verse 119 — Surah Ta-Ha 20:119

нити ћеш у њему ожеднити, нити врелину осетити.“

Verse 120 — Surah Ta-Ha 20:120

Али Сотона поче да га наговара и говори: „О Адаме, хоћеш ли да ти покажем дрво бесмртности и царство које неће да нестане?“

Verse 121 — Surah Ta-Ha 20:121

И њих двоје поједоше са дрвета и указаше им се њихова стидна места па почеше да стављају по њима рајско лишће. Адам није свога Господара послушао, па је скренуо

Verse 122 — Surah Ta-Ha 20:122

После га је његов Господар изабраником учинио, и опростио му је, и на Прави пут упутио

Verse 123 — Surah Ta-Ha 20:123

„Напустите Рај сви“, рече Аллах, „једни другима ћете да будете непријатељи! Од Мене ће да вам долази Упута, и онај ко буде следио Моју Упуту неће да залута и неће да буде несрећан

Verse 124 — Surah Ta-Ha 20:124

А онај ко се окрене од Моје Опомене, тај ће да живи тешким животом и на Судњем дану ћемо да га проживимо слепим.“

Verse 125 — Surah Ta-Ha 20:125

„Господару мој“, рећи ће, „зашто си ме слепог проживео кад сам имао вид?“

Verse 126 — Surah Ta-Ha 20:126

„Ево зашто“, рећи ће Он. „Наши докази и знаци су ти долазили, али си их занемаривао, па ћеш данас тако и ти да будеш занемарен.“

Verse 127 — Surah Ta-Ha 20:127

И тако ћемо Ми да казнимо све оне који су у греху претеривали, и у речи свога Господара нису веровали. А патња на Будућем свету биће, уистину, болнија и вечна

Verse 128 — Surah Ta-Ha 20:128

Зар њима није познато колико смо уништили народа пре њих, оних по чијим селима и градовима се они крећу! То су, заиста, поуке за разумне људе

Verse 129 — Surah Ta-Ha 20:129

И да није реч твог Господара још пре одређена, стигла би их заслужена казна

Verse 130 — Surah Ta-Ha 20:130

Зато отрпи њихове увреде и обављај молитву, славећи Господара свог, пре изласка и пре заласка Сунца, и обављај је у ноћним сатима, и на крајевима дана – да би постигао задовољство

Verse 131 — Surah Ta-Ha 20:131

И никако не жуди за лепотама овог света које Ми као ужитак разним неверницима пружамо, да их тиме на кушњу ставимо, награда Господара твог је боља и вечна

Verse 132 — Surah Ta-Ha 20:132

Нареди породици својој да молитву обављају и буди у томе стрпљив и устрајан! Ми не тражимо од тебе да сам себе опскрбљујеш, Ми ћемо те опскрбити! А само богобојазнима припада леп завршетак

Verse 133 — Surah Ta-Ha 20:133

Многобошци говоре: “Зашто нам не донесе какво чудо од Господара свог?” А зар им не долази објашњење о оном што има у давнашњим објавама

Verse 134 — Surah Ta-Ha 20:134

А да смо их каквом казном уништили пре њега, сигурно би казали: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да следимо Твоју Објаву пре него што смо понижени и осрамоћени у Паклу.“

Verse 135 — Surah Ta-Ha 20:135

Реци: „Сви ишчекујемо, па ишчекујте и ви, а сигурно ћете сазнати ко су били следбеници праве вере и ко је био на Правом путу.”