Back to Languages

Serbian - Chapter 21 - Al-Anbiya

Translation by Rowwad Translation Center Islamhouse — Permalink

Verse 1 — Surah Al-Anbiya 21:1

Људима се ближи њихово полагања рачуна, а они, немарни, окрећу се од истине

Verse 2 — Surah Al-Anbiya 21:2

И не дође им ниједна нова опомена од Господара њиховог којој се, слушајући је, не подсмехују

Verse 3 — Surah Al-Anbiya 21:3

немарних срца. И тихо рекоше многобожци: „Да ли је овај нешто друго до човек као и ви?! Зар ћете да се предате враџбини, а видите да то јесте?!“

Verse 4 — Surah Al-Anbiya 21:4

“Господар мој зна”, рече он, “шта се говори и на небу и на Земљи. – Он све чује и све зна!”

Verse 5 — Surah Al-Anbiya 21:5

Они, чак, говоре: “То је само кошмар! Он га измишља! Он је песник! Нека нам донесе какво чудо као и претходни посланици!”

Verse 6 — Surah Al-Anbiya 21:6

Ниједно насеље које смо Ми уништили пре њих није у чудо поверовало, па зар ће они да поверују

Verse 7 — Surah Al-Anbiya 21:7

И пре тебе смо само људе као посланике слали и објављивали смо им, зато питајте следбенике Књиге, ако ви не знате

Verse 8 — Surah Al-Anbiya 21:8

Ми их нисмо створили као бића која живе без хране, нити с били бесмртни

Verse 9 — Surah Al-Anbiya 21:9

Затим би им обећање испуњавали, и њих, и оне које смо хтели спашавали, а невернике уништавали.“

Verse 10 — Surah Al-Anbiya 21:10

Ми вам Књигу објављујемо у којој је слава ваша, па зашто се не опаметите

Verse 11 — Surah Al-Anbiya 21:11

А колико смо само уништили насеља која су била многобожачка и после којих би друге народе довели

Verse 12 — Surah Al-Anbiya 21:12

И када би казну нашу предосетили, из домова својих би се разбежали

Verse 13 — Surah Al-Anbiya 21:13

„Не бежите сад, и вратите се вашим уживањима и вашим домовима, можда ће вас неко шта упитати.”

Verse 14 — Surah Al-Anbiya 21:14

“Тешко нама”, они би говорили, “ми смо, заиста, неверници били!”

Verse 15 — Surah Al-Anbiya 21:15

И кукали би тако све док их не бисмо учинили, као жито пожњевено, непомичним

Verse 16 — Surah Al-Anbiya 21:16

Ми нисмо створили небо и Земљу и оно што је између њих да се забављамо

Verse 17 — Surah Al-Anbiya 21:17

Да смо хтели да се забављамо, забављали бисмо се онако како Нама доликује, али Ми то не чинимо

Verse 18 — Surah Al-Anbiya 21:18

Него истином сузбијамо лаж, истина је угуши и лажи нестане – а тешко вама због лажи које о Њему износите

Verse 19 — Surah Al-Anbiya 21:19

Његово је оно што је на небесима и на Земљи! А они који су код Њега не зазиру да Га обожавају, нити им то досади

Verse 20 — Surah Al-Anbiya 21:20

славе Га ноћу и дању, не малаксавају

Verse 21 — Surah Al-Anbiya 21:21

Зар божанства која они од земље праве могу да оживе мртве

Verse 22 — Surah Al-Anbiya 21:22

Да на Земљи и небесима уистину постоје божанства поред Аллаха, пореметила би се. Па нека је слављен и узвишен Аллах, Господар Престола, од оног како Га описују

Verse 23 — Surah Al-Anbiya 21:23

Он неће бити питан за Своје поступке, а они ће бити питани

Verse 24 — Surah Al-Anbiya 21:24

Зар да они уместо Њега узимају богове!? Реци: “Дајте ваш доказ! У овом Кур'ану и књигама пре мене објављеним немате доказ.” Али већина њих не зна истину, па је зато не прихватају

Verse 25 — Surah Al-Anbiya 21:25

Пре тебе нисмо послали ниједног посланика, а да му нисмо објавили: „Нема истинског бога осим Мене, зато само Мене обожавај!“

Verse 26 — Surah Al-Anbiya 21:26

Они говоре: „Свемилосни има дете!“, Узвишен и слављен је Он! А анђели су само слуге поштоване

Verse 27 — Surah Al-Anbiya 21:27

Они не говоре док то Он не одобри и поступају онако како Он нареди

Verse 28 — Surah Al-Anbiya 21:28

Он зна шта су радили и шта ће да ураде, и они се заузимају само за оног са којим је Он задовољан, а и сами су, из страхопоштовања према Њему, богобојазни

Verse 29 — Surah Al-Anbiya 21:29

А ако би неки од њих казао: „Ја сам, поред Њега, такође бог!“ Казнили бисмо га Паклом, јер Ми тако кажњавамо многобошце

Verse 30 — Surah Al-Anbiya 21:30

Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раздвојили, и да Ми од воде све живо стварамо?! И зар неће да верују

Verse 31 — Surah Al-Anbiya 21:31

Ми смо на Земљи створили стабилне планине да их она не потресе, и по њима смо учинили пролазе и стазе да би они стизали куда желе

Verse 32 — Surah Al-Anbiya 21:32

И створио је сигурни небески свод, а они се ипак окрећу од доказа која су на њему

Verse 33 — Surah Al-Anbiya 21:33

И ноћ и дан Његово су дело, и Сунце и Месец, и сви они у свемиру плове

Verse 34 — Surah Al-Anbiya 21:34

И Ми нисмо ниједном човеку пре тебе дали вечност; ако ти умреш, зар ће они довека да живе

Verse 35 — Surah Al-Anbiya 21:35

Свако живо биће смрт ће да окуси! Ми вас стављамо на искушење и у добру и у злу, и Нама ћете да се вратите

Verse 36 — Surah Al-Anbiya 21:36

Када те неверници угледају, само ти се исмејавају: „Је ли то онај који хули ваша божанства?“ А они сами, кад се спомене Свемилосни, не верују

Verse 37 — Surah Al-Anbiya 21:37

Човек је створен по природи нестрпљив. Показаћу Ја вама, заиста, доказе Своје, зато Ме не пожурујте

Verse 38 — Surah Al-Anbiya 21:38

Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“

Verse 39 — Surah Al-Anbiya 21:39

А кад би неверници само знали да тада неће моћи да отклоне ватру од својих лица и својих леђа, и да нико неће моћи да им пружи помоћ

Verse 40 — Surah Al-Anbiya 21:40

Напротив, казна ће изненада да им дође и они неће моћи да је отклоне, и неће им се дати прилика за покајање

Verse 41 — Surah Al-Anbiya 21:41

Посланицима су се и пре тебе исмејавали, па је оне који су им се исмејавали стигла казна којој су се исмејавали

Verse 42 — Surah Al-Anbiya 21:42

Реци: „Ко ће вас, ноћу и дању, заштитити од казне Свемилосног?!“ Па, ипак, се они од Објаве свога Господара окрећу

Verse 43 — Surah Al-Anbiya 21:43

Зар ће их њихова божанства од наше казне одбранити? Па она сама себи не могу да помогну, и нико невернике од Наше казне не може да сачува

Verse 44 — Surah Al-Anbiya 21:44

Ми смо неверницима, а и њиховим прецима, дали да уживају тако да им се живот у томе одужио. А зар они не виде да Ми Земљу са њених крајева умањујемо, па како да они буду победници

Verse 45 — Surah Al-Anbiya 21:45

Реци: „Ја вас упозоравам Објавом!“ Али, глуви не чују позив када се упозоравају

Verse 46 — Surah Al-Anbiya 21:46

А када би их дотакнуо само мали део казне твога Господара, сигурно би повикали: „Тешко нама, заиста смо били неправедни!“

Verse 47 — Surah Al-Anbiya 21:47

И на Судњем дану ћемо поставити тачне ваге за вагање дела, па никоме се неће учинити неправда. А ако дело буде тешко колико зрно горушице, нећемо га занемарити. А довољно је то што ћемо Ми рачуне испитивати

Verse 48 — Surah Al-Anbiya 21:48

Ми смо Мојсију и Арону дали оно што раставља Истину од неистине, светло и опомену за богобојазне

Verse 49 — Surah Al-Anbiya 21:49

за оне који се Господара свог боје и кад их нико не види, и који се брину због Часа проживљења

Verse 50 — Surah Al-Anbiya 21:50

Овај Кур’ан је благословљена поука коју објављујемо, па зар да га ви поричете

Verse 51 — Surah Al-Anbiya 21:51

Ми смо још пре Авраму дали разборитост и добро смо га познавали

Verse 52 — Surah Al-Anbiya 21:52

Кад он своме оцу и своме народу рече: „Какви су ово кипови које тако предано обожавате?“

Verse 53 — Surah Al-Anbiya 21:53

Они одговорише: „Затекли смо наше претке како их обожавају.“

Verse 54 — Surah Al-Anbiya 21:54

Аврам рече: "Заиста се ви, а и преци ваши, у очигледној заблуди.“

Verse 55 — Surah Al-Anbiya 21:55

„Говориш ли ти то озбиљно или се само шалиш?“ Упиташе они

Verse 56 — Surah Al-Anbiya 21:56

“Не!” Рече. “Господар ваш је Господар небеса и Земље, Он је њих створио, и ја ћу вам то доказати

Verse 57 — Surah Al-Anbiya 21:57

И нечујно рече: "Тако ми Бога, ја ћу, чим се удаљите, вашим идолима сплетку учинити!”

Verse 58 — Surah Al-Anbiya 21:58

И поразбија их он у комаде, осим оног највећег, да би се њему обратили

Verse 59 — Surah Al-Anbiya 21:59

„Ко уради ово са нашим боговима?“ Повикаше они, „заиста је насилник.“

Verse 60 — Surah Al-Anbiya 21:60

„Чули смо једног момка како их хули“, рекоше, „име му је Аврам.“

Verse 61 — Surah Al-Anbiya 21:61

„Доведите га пред народ“, рекоше, „да људи посведоче.“

Verse 62 — Surah Al-Anbiya 21:62

„Јеси ли ти урадио ово са нашим боговима, о Авраме?“ Упиташе

Verse 63 — Surah Al-Anbiya 21:63

„То је учинио овај највећи међу њима; питајте их ако могу да говоре“, рече он

Verse 64 — Surah Al-Anbiya 21:64

И они схватише, па сами себи рекоше: “Ви сте, заиста, неправедни!”

Verse 65 — Surah Al-Anbiya 21:65

Затим се на своје вратише: „Ти знаш да ови не говоре!“

Verse 66 — Surah Al-Anbiya 21:66

„Па зашто онда, уместо Аллаха, обожавате оне који не могу ни да вам користе нити могу од вас какву штету да отклоне?“ Упита он

Verse 67 — Surah Al-Anbiya 21:67

„Тешко вама и онима које, уместо Аллаха, обожавате! Зашто се не опаметите?“

Verse 68 — Surah Al-Anbiya 21:68

“Спалите га и богове ваше осветите, ако хоћете ишта да учините!” Повикаше

Verse 69 — Surah Al-Anbiya 21:69

„О ватро!“ Рекосмо Ми, „буди хладна, и спас Авраму!“

Verse 70 — Surah Al-Anbiya 21:70

И хтели су да му поставе сплетку, али их Ми учинисмо највећим губитницима

Verse 71 — Surah Al-Anbiya 21:71

И спасили смо њега и Лота и послали их у земљу коју смо за људе благословили

Verse 72 — Surah Al-Anbiya 21:72

и поклонили смо му Исака, и још Јакова као унука и све учинисмо честитим

Verse 73 — Surah Al-Anbiya 21:73

И учинили смо их веровесницима да упућују према Нашој заповеди, и објавили смо им да раде добра дела, и да обављају молитву, и да удељују милостињу, и само су Нас обожавали

Verse 74 — Surah Al-Anbiya 21:74

И Лоту мудрост и знање смо дали и из града га, у ком су становници његови одвратне ствари чинили, избавили – то је, уистину, био народ развратан и зао

Verse 75 — Surah Al-Anbiya 21:75

и у Нашу милост смо га увели; он је, заиста, од оних добрих

Verse 76 — Surah Al-Anbiya 21:76

И спомени Ноју - кад је још давно завапио, па смо Му се одазвали, и њега и његову породицу од јада великог спасили

Verse 77 — Surah Al-Anbiya 21:77

и заштитили смо га од народа који је сматрао Наше речи и доказе неистинитим. То су били опаки људи, па смо их све потопили

Verse 78 — Surah Al-Anbiya 21:78

И спомени Давида и Соломона, када су судили о усеву којег су по ноћи нечије овце опасле, и Ми смо били сведоци њиховом суђењу

Verse 79 — Surah Al-Anbiya 21:79

и учинили смо да Соломон проникне у то, а обојици смо дали мудрост и знање. И потчинили смо планине и птице да са Давидом Аллаха славе и величају: све то Ми смо учинили

Verse 80 — Surah Al-Anbiya 21:80

И научили смо га да израђује панцире за вас да вас штите у борби са непријатељем, па зашто нисте захвални

Verse 81 — Surah Al-Anbiya 21:81

А Соломону смо јак ветар послушним учинили, по његовој заповеди је дувао према земљи коју смо благословили; и Ми све добро знамо

Verse 82 — Surah Al-Anbiya 21:82

и потчинио му је неке ђаволе да због њега роне, а радили су и друге послове, и над њима смо Ми бдели

Verse 83 — Surah Al-Anbiya 21:83

И спомени Јова, када је своме Господару завапио: „Мене је снашла невоља, а Ти си од милостивих најмилостивији.“

Verse 84 — Surah Al-Anbiya 21:84

И Ми смо му се одазвали и отклонили невољу која га је мучила и вратили смо му, милошћу Нашом, његову породицу, и уз њих још толико, и да буде узор онима који су Нама покорни

Verse 85 — Surah Al-Anbiya 21:85

И спомени Јишмаела, и Еноха, и Језекиља, а сви су они били стрпљиви

Verse 86 — Surah Al-Anbiya 21:86

И увели смо их у окриље Наше милости, они су заиста били добри

Verse 87 — Surah Al-Anbiya 21:87

Јону кад срдит оде и помисли да га нећемо казнити – па после у тминама завапи: “Нема бога, осим Тебе, хваљен нека си, а ја сам се заиста огрешио према себи!”

Verse 88 — Surah Al-Anbiya 21:88

Па смо му се одазвали и тегобе га спасили; ето тако Ми спашавамо вернике

Verse 89 — Surah Al-Anbiya 21:89

И спомени Захарија, када је позвао свога Господара: „Мој Господару, не остављај ме самог, Ти си једини вечан

Verse 90 — Surah Al-Anbiya 21:90

Одазвали смо му се и, излечивши му жену, Јована му поклонисмо. Они су се трудили да што више добра ураде и молили су Нам се у нади и страху, и били су према Нама понизни

Verse 91 — Surah Al-Anbiya 21:91

И спомени ону која је сачувала чедност - своје девичанство, па смо у њу удахнули живот, и њу и њеног сина смо учинили да буду свим световима знамење

Verse 92 — Surah Al-Anbiya 21:92

Ова ваша вера – једина је права вера, а Ја сам ваш Господар, зато само Мене обожавајте

Verse 93 — Surah Al-Anbiya 21:93

Људи су се, међутим, разишли и поделили у вери, а сви ће се Нама вратити

Verse 94 — Surah Al-Anbiya 21:94

Ко буде радио добра дела а притом је верник, труд му неће остати лишен награде, јер смо га Ми сигурно записали

Verse 95 — Surah Al-Anbiya 21:95

А немогуће је да се становници било којег насеља које смо Ми уништили поново врате на овај свет

Verse 96 — Surah Al-Anbiya 21:96

И кад се ослободе Гог и Магог и кад се буду низ све стрмине журно спуштали

Verse 97 — Surah Al-Anbiya 21:97

и приближи се Истинита претња, тада ће погледи неверника да се укоче. „Тешко нама, ми смо према овоме били равнодушни, сами себи смо неправду учинили!”

Verse 98 — Surah Al-Anbiya 21:98

И ви, и они које поред Аллаха обожавате, бићете гориво у Паклу, а у њему ћете сигурно да уђете

Verse 99 — Surah Al-Anbiya 21:99

Да су они богови, не би у Пакао ушли, и сви ће у њему вечно да бораве

Verse 100 — Surah Al-Anbiya 21:100

У њему ће да уздишу пригушено, у њему ништа неће чути

Verse 101 — Surah Al-Anbiya 21:101

А они којима смо још пре обећали лепу награду, они ће да буду далеко од Пакла

Verse 102 — Surah Al-Anbiya 21:102

Његову буку неће да чују, и вечно ће да уживају у ономе што им буду душе желеле

Verse 103 — Surah Al-Anbiya 21:103

Неће осетити страх због највећег ужаса, него ће их анђели дочекивати: „Ево, ово је ваш Дан који вам је обећан!“

Verse 104 — Surah Al-Anbiya 21:104

На Дан кад смотамо небеса као што се смота лист папира за писање, онако како смо први пут из ништа створили, тако ћемо поново из ништа да створимо, то је Наше обећање, Ми ћемо, заиста, то да учинимо

Verse 105 — Surah Al-Anbiya 21:105

Ми смо у објавама, после Торе, написали да ће Земљу да наследе Моје честите слуге

Verse 106 — Surah Al-Anbiya 21:106

У овом је заиста поука за људе који буду само Бога обожавали

Verse 107 — Surah Al-Anbiya 21:107

а тебе смо послали само као милост световима

Verse 108 — Surah Al-Anbiya 21:108

Реци: „Мени се објављује да је ваш Бог један једини Бог, па само Њему будите предани и покорни!“

Verse 109 — Surah Al-Anbiya 21:109

А ако они одбију, ти реци: „Ја сам вас све, без разлике, опоменуо, а не знам да ли је близу или далеко оно чиме вам се прети.“

Verse 110 — Surah Al-Anbiya 21:110

Он зна шта гласно говорите и шта кријете

Verse 111 — Surah Al-Anbiya 21:111

а ја не знам, можда вам је то искушење, и препуштање световном уживању до одређеног времена

Verse 112 — Surah Al-Anbiya 21:112

“Господару мој, пресуди онако како су заслужили!” Рече он. “А од Господара нашег, Милостивог, треба тражити помоћ против оног што ви износите.”